Ходам, па идем је изузетна књига аутора Марјана Брадешека, који се без задршке сврстава у ред изузетних имена словеначке планинарске књижевности, попут Јулија Кугија, Франса Авчина, Маријана Липовшека и Тинета Михелича. У многим аспектима, можда чак и превазилази њихов изузетан наратив, јер се Брадешко истиче као одличан стилиста који уме да маестрално пренесе своје мисли и осећања читаоцу (из предговора Андреја Машере).

Истанчаним смислом за речи, Марјан Брадешко ствара слике и изазива осећања код читалаца која их неодољиво позивају у природу и планине. Иако је књига фикција, читаоци ће у њој пронаћи довољно инспирације да открију прелепа места у планинама и шире. У тридесет и две (32) приче аутор описује своја путовања од крашких равница Словеначке Истре до Триглава, од мрачних јаруга подножја Јулијских Алпа до Халошких побрђа. Она се задржава међу родним полховградским брдима, али и позива читаоца преко границе, у Западне Јулијске Алпе и Шлеске Алпе. У међувремену, додаје утиске са шетњи међу пољима лаванде у Прованси или међу језерима на Пиринејима, а на крају креће у неколико вишедневних пешачења Словеначком планинском стазом. Кроз Брадешекове описе шири се мирис раног пролећа, читалац осећа сјај белих стена у врело лето, повлачи се од зимских олуја, са страхом чека медведа где га нема или се смеје занимљивим згодама, попут спасавања пса из залеђене Велике Днине или гледања девојке на планини Бели поток.

Речником који се чини бескрајним, аутор вешто бира најприкладније речи да изрази своја дубока осећања и мисли. Читање књиге доводи до директног осећања горуће наклоности према планинама, која се прелива у чисту љубав. Сваки опис Брадешка оживљава природу, непрестано подсећајући читаоца на лепоту планинског света (из предговора Андреја Машере).

У књизи поново проживљавамо тренутке када аутор престане да дише и стопи се са природом током планинарења, као на пример када слуша ледену песму планине на Ратитовцу. Својим мајсторским описом атмосфере, Брадешко читаоцу преноси језив и онострани доживљај, који је изражен кроз песму залеђеног пејзажа. Брадешекова способност да пренесе тишину и суптилност природе је изузетна, омогућавајући читаоцу да сагледа планински свет на потпуно нов начин.

Марјан Брадешко , такође аутор два путничка водича и две пословне књиге, своју љубав према планинама дели са читаоцима у књизи Ходам, па идем. Његово писање их позива да планинским врховима приђу с поштовањем и опрезношћу и да са собом понесу успомене које ће им дати снагу у свакодневном животу. Ова књига несумњиво представља изузетан додатак словеначкој планинарској књижевности и открива дубоку повезаност аутора са планинским светом.

КЊИГА ЈЕ НАПИСАНА НА СЛОВЕНСКОМ.