Безбедно у планини - У планини са дететом
Кибубазин бр. 345, 4. јул 2023
Текст: Матеја Пшеничник
Пуни доживљаја чекају нас у планинама и брдима. Ако и сами волимо да идемо у брда, желимо да ове тренутке поделимо са нашим потомцима. Али потребно је почети постепено, како их не би обесхрабрили да ходају презахтевним успонима. Можда први пут идемо на путовање које траје само сат-два, али онда постепено повећавајмо време и тежину. Родитељи треба да посматрају како деца реагују на околину, како ходају, шта их привлачи, где желе да стану и слично. Пре свега, треба да разумеју како дете доживљава брда, како би касније могли да изаберу погодне дестинације које се детету допадају. Тајна је у правилној мотивацији, а ако знамо добро да 'прочитамо' дете, брзо постижемо да ће оно радо прошетати са нама.
Фото: Митја Тофант
Фото: Карин Гоља Кошута
Храна је такође важна за добробит деце током излета у планине. Имајмо са собом бар нешто хране коју дете има код куће и воли. Када наступи замор од ходања, деца углавном нису одушевљена кулинарским експериментисањем са јотом, гулашом и сегедином, који им изгледају сумњиво и изазивају чувено „нећу то да једем“. Храна је моћан мотиватор, а ако за награду имамо са собом омиљени сендвич детета и чоколадицу или гумени бомбон, њему ће се највише обрадовати, а девојчица ће отићи негде другде и неће покварити лепо путовање.
Као и у свим срединама на свету, опасности вребају у планинама. Неопходно их је бити свестан и обезбедити да пут са дететом у планине буде што безбеднији уз одговарајућу опрему. Опрема за дете треба да буде иста као и опрема коју имамо и сами. На првом месту су, наравно, добре планинарске ципеле са квалитетним гуменим ђоном које пружају добро приањање на стени или мокром терену. Избор дечијих планинарских чизама је сваке године све већи и овде заиста није добра идеја штедјети. Неопходно је размишљати и о заштити очију – ако сами носите наочаре за сунце, требало би да их носи и ваше дете, посебно када хода по снегу. Ако стаза пролази поред зидова, где постоји могућност пада камења, на месту је и шлем .
Када желимо да дете одведемо више у брда, мора се поставити ново питање за родитеље, а то је како и када заштитити дете од нежељених повреда или падова. Родитељи овде сносе главну одговорност. Уколико нисте сигурни како и шта да урадите када је у питању заштита детета на планини, позивамо вас да прочитате следеће редове.
Фото: Клеа Мосс
На одговарајућем месту, када нема опасности од пада, заустављамо се и прописно стављамо каиш и кацигу на себе и дете. Причврстите конопац за себе и дете у петљу за маневрисање . Ако знате како да правилно повежете осмицу, вежите је на једном крају у маневарске омче вашег каиша, а на другом крају у маневарске омче дечијег каиша. Ако је конопац предугачак, завежите га за дететову маневарски омчу на једном крају и направите још један чвор на жељеној удаљености од детета, причврстите штипаљку са навртком за њега, а затим га причврстите за своју маневарска омча и, наравно, затворите матицу. Ако не можемо да се извучемо са осмом, довољан је и обичан чвор, број шест. Не правите чвор тачно на крају ужета, већ оставите 10-15 цм слободног краја ужета да спречите да се чвор одвеже ако се случајно помери или склизне. Између нас и детета треба да буде 2-3 м ужета, у зависности од тога колико је дете самостално.
Када идемо узбрдо, идемо испред детета, наравно темпом који оно може да поднесе. Овде не говоримо о савладавању виших скокова са стене, где је потребно више конопца и више знања, већ о технички не презахтевним планинским рутама. Док се спуштамо низ стрмину, дете иде испред нас. Ствари су другачије ако свет стоји мало усправније и потребно је попети се на неколико клинова или савладати више висине на краћој удаљености. У овом случају дете полако хода испред нас, док га ми све време надгледамо и пазимо да и сами стојимо стабилно и да имамо слободне руке. Прво се дете попне неколико степеница, застане, онда се и ми попнемо. Ако се у било ком тренутку дете уплаши, закорачимо иза њега и лагано га држимо за кукове и охрабрујемо га охрабрујући га.
Ако се дуж стазе налазе челичне сајле које нам помажу да се попнемо стазом, потребно је из ранца извући још краћу бесконачну омчу, везати је каубојским чвором за маневарску омчу у појасу детета и причврстити омчу на други крај. Наравно, не одвезујемо конопац. При кретању уз жицу уз жицу дете увек закачимо у жицу са штипаљком, јер тако остаје ближе зиду и не заљуља се у случају пада. Крећемо се испред детета и све време га надгледамо. Ако заиста верујемо детету и видимо да је стабилно, дозвољавамо му да се ту и тамо учврсти. Међутим, на такву руту не водимо млађу децу, требало би да имају најмање 6 година, јер могу настати проблеми ако је дете премало и не стигне до челичне сајле. Уколико је потребно да се пењемо окомито дуж челичне сајле, водимо рачуна да је конопац између нас и детета у сваком тренутку затегнут и тако смањујемо могућност љуљања у случају пада.
Правилним планирањем, препорученом сигурносном опремом и знањем, деци можемо дочарати незаборавна путовања која су безбедна и под надзором. Деца доживљавају све ново и велико, мале опасности су у њиховим очима велике, заштита и безбедно прелажење изложених места права је авантура. Они се обично памте неко време, сијајући од поноса на њихову храброст и способности. Тиме им расте самопоуздање, осећај одговорности и наклоност према природи и кретању у планини, а ово је веома добар туристички водич за живот.
Фото: Златко Версеги
Текст: Матеја Пшеничник
Пуни доживљаја чекају нас у планинама и брдима. Ако и сами волимо да идемо у брда, желимо да ове тренутке поделимо са нашим потомцима. Али потребно је почети постепено, како их не би обесхрабрили да ходају презахтевним успонима. Можда први пут идемо на путовање које траје само сат-два, али онда постепено повећавајмо време и тежину. Родитељи треба да посматрају како деца реагују на околину, како ходају, шта их привлачи, где желе да стану и слично. Пре свега, треба да разумеју како дете доживљава брда, како би касније могли да изаберу погодне дестинације које се детету допадају. Тајна је у правилној мотивацији, а ако знамо добро да 'прочитамо' дете, брзо постижемо да ће оно радо прошетати са нама.
Фото: Митја Тофант
Како то учинити
Учинимо њихова прва дужа путовања у брда што пријатнијим и не излазимо предалеко из њихове зоне комфора. Имајте на уму да ћете дуго ходати, пажљиво проверите временску прогнозу да бисте избегли могуће невреме, понесите са собом довољно течности и топлу одећу. Добра припрема за пут може нас избавити од многих брига ако наиђемо на непријатне проблеме током путовања.Фото: Карин Гоља Кошута
Храна је такође важна за добробит деце током излета у планине. Имајмо са собом бар нешто хране коју дете има код куће и воли. Када наступи замор од ходања, деца углавном нису одушевљена кулинарским експериментисањем са јотом, гулашом и сегедином, који им изгледају сумњиво и изазивају чувено „нећу то да једем“. Храна је моћан мотиватор, а ако за награду имамо са собом омиљени сендвич детета и чоколадицу или гумени бомбон, њему ће се највише обрадовати, а девојчица ће отићи негде другде и неће покварити лепо путовање.
Као и у свим срединама на свету, опасности вребају у планинама. Неопходно их је бити свестан и обезбедити да пут са дететом у планине буде што безбеднији уз одговарајућу опрему. Опрема за дете треба да буде иста као и опрема коју имамо и сами. На првом месту су, наравно, добре планинарске ципеле са квалитетним гуменим ђоном које пружају добро приањање на стени или мокром терену. Избор дечијих планинарских чизама је сваке године све већи и овде заиста није добра идеја штедјети. Неопходно је размишљати и о заштити очију – ако сами носите наочаре за сунце, требало би да их носи и ваше дете, посебно када хода по снегу. Ако стаза пролази поред зидова, где постоји могућност пада камења, на месту је и шлем .
Када желимо да дете одведемо више у брда, мора се поставити ново питање за родитеље, а то је како и када заштитити дете од нежељених повреда или падова. Родитељи овде сносе главну одговорност. Уколико нисте сигурни како и шта да урадите када је у питању заштита детета на планини, позивамо вас да прочитате следеће редове.
Фото: Клеа Мосс
Па када заштитити дете?
Једноставно, кад год постоји могућност пада на стрмијој падини, и када ходамо по каменитом терену више у планинама, чувамо га у сваком тренутку. За овакво путовање потребна нам је опрема за себе и дете. Састоји се од кациге , појаса за пењање , краћег ужета (динамичког или статичког) и по потреби карабинера са навртком и бесконачне омче (појаса). Довољно за цца. 5 м помоћног ужета (прусика) дебљине 8 мм.На одговарајућем месту, када нема опасности од пада, заустављамо се и прописно стављамо каиш и кацигу на себе и дете. Причврстите конопац за себе и дете у петљу за маневрисање . Ако знате како да правилно повежете осмицу, вежите је на једном крају у маневарске омче вашег каиша, а на другом крају у маневарске омче дечијег каиша. Ако је конопац предугачак, завежите га за дететову маневарски омчу на једном крају и направите још један чвор на жељеној удаљености од детета, причврстите штипаљку са навртком за њега, а затим га причврстите за своју маневарска омча и, наравно, затворите матицу. Ако не можемо да се извучемо са осмом, довољан је и обичан чвор, број шест. Не правите чвор тачно на крају ужета, већ оставите 10-15 цм слободног краја ужета да спречите да се чвор одвеже ако се случајно помери или склизне. Између нас и детета треба да буде 2-3 м ужета, у зависности од тога колико је дете самостално.
Када идемо узбрдо, идемо испред детета, наравно темпом који оно може да поднесе. Овде не говоримо о савладавању виших скокова са стене, где је потребно више конопца и више знања, већ о технички не презахтевним планинским рутама. Док се спуштамо низ стрмину, дете иде испред нас. Ствари су другачије ако свет стоји мало усправније и потребно је попети се на неколико клинова или савладати више висине на краћој удаљености. У овом случају дете полако хода испред нас, док га ми све време надгледамо и пазимо да и сами стојимо стабилно и да имамо слободне руке. Прво се дете попне неколико степеница, застане, онда се и ми попнемо. Ако се у било ком тренутку дете уплаши, закорачимо иза њега и лагано га држимо за кукове и охрабрујемо га охрабрујући га.
Ако се дуж стазе налазе челичне сајле које нам помажу да се попнемо стазом, потребно је из ранца извући још краћу бесконачну омчу, везати је каубојским чвором за маневарску омчу у појасу детета и причврстити омчу на други крај. Наравно, не одвезујемо конопац. При кретању уз жицу уз жицу дете увек закачимо у жицу са штипаљком, јер тако остаје ближе зиду и не заљуља се у случају пада. Крећемо се испред детета и све време га надгледамо. Ако заиста верујемо детету и видимо да је стабилно, дозвољавамо му да се ту и тамо учврсти. Међутим, на такву руту не водимо млађу децу, требало би да имају најмање 6 година, јер могу настати проблеми ако је дете премало и не стигне до челичне сајле. Уколико је потребно да се пењемо окомито дуж челичне сајле, водимо рачуна да је конопац између нас и детета у сваком тренутку затегнут и тако смањујемо могућност љуљања у случају пада.
Правилним планирањем, препорученом сигурносном опремом и знањем, деци можемо дочарати незаборавна путовања која су безбедна и под надзором. Деца доживљавају све ново и велико, мале опасности су у њиховим очима велике, заштита и безбедно прелажење изложених места права је авантура. Они се обично памте неко време, сијајући од поноса на њихову храброст и способности. Тиме им расте самопоуздање, осећај одговорности и наклоност према природи и кретању у планини, а ово је веома добар туристички водич за живот.
Фото: Златко Версеги